У галерији „Јосип Бепо Бенковић“ отворена аудио изложба „Јасеновац-Логор смрти-Земља живих“

Синоћ је у галерији „Јосип Бепо Бенковић“ отворена аудио изложба ,,Јасеновац. Логор смрти, земља живих“ аутора Дарка Николића и Богдана Шпањевића. Захваљујући модерним технологијама, аутори су приближили и млађим генерацијама ову тему кроз начине комуникације њиховог доба чиме ће се додатно догађања у логору спасити од заборава. Пред бројном публиком уводно слово дала је директорица галерије Славица Божовић која је истакла да изложба представља умјетничку интерпретацију историјских догађаја и стварних података, док мултимедијални садржај изложбе омогућава посјетиоцу да кроз приче о људима страдалим у логору Јасеновац обликује једно сасвим ново сјећање и лични доживљај духовне димензије схватања из које се рађају љубав и саосјећање умјесто мржње и страха.

-Ко не памти, поново проживљава. Култура сјећања наше епохе се гради помоћу наративне носталгије и емпатије према жртвама, обичним људима без оружја и војне одговорности коју је ратни вихор претворио у обезимењене податке а иториографија у пратећу последицу војних подухвата зараћених страна. Тако је појединац жртва са позиције аутономног субјекта, Божијег створења, постао нечујни учесник историје и заточеник бројева. У Јасеновцу као и на бројним другим стратиштима злочинима је увијек претходила дехуманизација, људски животи, имена, судбине, године постале су логорски број који се лако да избирсати , промијенити , прецртати па и заборавити.

Ова изложба нам омогућава сасвим супртоно, да кроз сасвим другачији концептуални приступ се упознамо са жртвама јасеновца и њиховим судбинама, осјећањима, размишљањима, да спознамо земљу живих, васкрслих душа наших предака, који су за славом отишли са овог свијета у бољи. Напослијетку ћу цитирати књижевника Ивана Ивањија, заточеника Аушвица и Бухенвалда који је записао да је у сјећањима -наративима жртава, ипак забиљежено у литератури а да не знамо ништа шта мисле и кажу џелати. “Они вјероватно не читају наше књиге, не посјећују наше изложбе, не застају пред нашим споменицима. Е па, њима у инат ваљда треба да учинимо оно мало што можемо, да понудимо наше сјећање. Ваљда смо то дужни нашим покојницима”.

Велику захвалност за гостовање ове изложбе дугујемо дигиталној агенцији Next game из Београда, ауторима Дарку Николићу и Богдану Шпањевићу, партнеру на пројекту Музеју жртава геноцида из Београда , копродуценту галерији Штаб из Београда покровитељу Министарству културе и информисања Републике Србије, иницијатору и суорганизатору изложбе Матици Српској -друштво чланова Црне Горе и покровитељу изложбе Општини Херцег Нови, закључила је Божовић.

У име Матице Српске-друштво чланова у Црној Гори огранак за Херцег Нови које је иницирало ову аудио изложбу у Црној Гори говорила је Гордана Поробић Крцуновић

-Након крипте храма Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје је изложба недавно била постављена, некако је приордно да ову изложбу организујемо у Херцег Новом, граду у коме су траг оставила два колосална стуба културе памћења, Андрић и Његош јер је тема ове изложбе колективно памћење. Однос према јасеновачким жртвама је дио културе памћења и само културно памћење. Велики је проблем како представити ужас геноцида или како представити оно непредстављиво.Аутори овог концепта су прибјегли средству усмене културе, наративу приповједању, као односу према историјској истини.

Ово је изложба у којој не постоје експонати већ смо ми адресати вербалног свједочења које се постиже комбиновањем гласа свједока у земљи живих са литургијским елементима и употребом савремене технологије. Тиме заправо ми постајемо учесници у једном ланцу свједочанства и свједочења. Ми постајемо карика у приповједном ланцу и преносиоци свједочанства. Непосредно свједочење жртава и преживјелих и литургијска анамнеза нам омогућавају да доживљај страдања буде потпуно личан. Кроз овај литургијски концепт геноцида у Јасеновцу којим се његује изворни однос према истини, стварности и жртви се пројављујем земља живих. Сам назив изложбе нас на то упућује синтагмом земља живих, coraton zonton. Жртве геноцида су настањене у тој земљи и ова излчожба је својеврсно сјећање на Христа и оне који су страдали на правди Бога и у његово име. Овакав концепт изложбе нас обавезује не само у етичком већ и у онтолошком смислу у смислу онтолошке максиме: “Памтим дакле -јесам”. Памћење је обавеза спасења, памћење је чинодејствовање , памћење је пут у Земљу живих.

Ова аудио изложба је својеврстан одговор у ери културе заборава који постиче савремена технологија, као што је то раније радила идеологија. Она одговара на питањекако сачувати сјећање на геноцид који се десио прије 70 година и како инсустрију заборава, технологију ставити у службу сјећања. На крају бих похвалила одлуку аутора ове аудио перформативне изложбе на опредјељењу аудио представљања геноцида у Јасеновцу, јер за визуелни приступ једном историјском догађају увијек пријети опасност да визуелизација прерасте у спектакл а ми живимо у времену спектакла и управо је спектакл тај који разводњава један истинити догађај као што и глобалистичка политика геноцида која се појављује крајем Хладног рата је девалвирала ријеч геноцид. На то упозорава Наом Чомски који у предговору за књигу “Политика геноцида” предлаже да се из ријечника избаци ријеч геноцид све док не дође неко искреније и поштеније вријеме ако икада дође.

Предсједник општине Херцег Нови, Стеван Катић је отворио изложбу ријечима да ко не памти изнова проживљава те да је у томе значај културе сјећања у њеном најширем смислу.

-Она подразумјева различите начине памћења историјских дешавања која су обликовала живот заједнице, њихово обиљежавање као и јавни дијалог о тим темама. Изложба “Јасеновац.Логор смрти-земља живих” доприноси упознавању са једном од мрачних страница историје наших простора. Аутори користе нови приступ приказивању историјских дешавања у једном од најбруталнијих логора за вријеме 2.Свјетског рата. Снажним аудио доживљајем, потресним причама и амбијентом, они посјетиоце изложбе смјештају у средиште страдања како би их оснажили да се без предрасуда суоче са болним темама и крену на пут исцељења.

Ова изложба је прилика да се јавност у Херцег Новом и Црној Гори упозна са јасеновачком трагедијом и стравичним патањама свих жртава: Срба, Рома, Јевреја, фашиста различитих националности. Данас 80 година касније један од кључних проблема у процесу суочавања са прошлошћу је порицање злочина и дехуманизација жртава. Јасеновац је у стварном и симболичком смислу био врхунац терора и то не смије бити заборављено. Конструктивно сјећање на трагедију у Јасеновцу доприноси прихватању и помирењу који су кључни у нашем региону за постизање друштвене промјене, изградњу демократских и одговорних друштава, али као гаранција мира. Зато је ова изложба важна јер буди саосјећање које је моћно оружје против зла и против мржње. Евоцирањем страдања јасеновачких жртава и храбро гледајући истини у очи она позива на будност и борбу против национализма, девијације и дискриминације а то је оно што ми сви дугујемо жртвама и будућим генерацијама.

Један од аутора изложбе Богдан Шањевић саопштио је да је тачно је да је овај концепт базиран на концепту вербалне културе, на концепту усменог наратива јер су приче које слушамо први наративи које у животу чујемо, ми их чујемо од наших родитеља.

-Прво наше искуство причања и слушања је усмено, вербално, та се сјећања дубоко утискују и постају дио нашег инвентара психолошког, емотивног, душевног, оног са којим путујемо кроз овај живот. Усмене приче су важне и креирају тзв.пост сјећања. То су сјећања на ствари које нисмо оживјели али их посматрамо и усвајамо као своја, као дио наше личности. Зато је веома важно да су ове приче пласиране путем аудио снимака. Други важан моменат је што звук у односу на слику има могућност више, да додирне душу и наш дух, један непосредан директан начин изузетно снажан.

Постоји свједочанство свједока последњих дана логора Јасеновац, један од оних који је успио да преживи неко вријеме у Јасеновцу, што је било изузетно ријетко који је већ огуглао на све могуће злочине које је видио и који су се тамо десили, а који каже да је једне ноћи чуо како ликвидирају преко ријеке. Читав један транспорт конвој убијају у Градини, каже да је тај звук који је чуо нешто страшније од свега што је икада тамо видио, да је тај звук стварао једну дубоку трауму код њега најдубљу коју је до тада искусио. То је зато што је звук једно изузетно моћно средство. Наш циљ је био да заједно побјегнемо из логора Јасеновац. То значи у метафоричком смислу када су у априлу 1945.године логораши пробили жицу, капију и избили на слободу они су физички побјегли из логора. Ако останемо у мржи остајемо у духу таме, ми метафорички остајемо у логору који нас је заточио. Уколико желимо да се ослободимо, да надвладамо и побједимо Јасеновац, да закорачимо у свијетлост ми морамо да изађемо из тих обруча у којима везује нас концепт Јасеновца.

Дакле, ова изложба је вјерујемо храбра јер користи другачија средства, пласира другачије поруке и води нас да размишљамо о сопственом идентитету, ко смо ми као личности, ко смо ми као појединци, народ, ко смо ми као припадници људског рода, које су вриједности за које се боримо, које су оне које поштујемо, како их градимо на основу културе сјећања коју његујемо. Настојећи да развијамо ту културу сјећања ми заправо , надамо се, помажемо у томе да свако од нас нађе и сачува лични и колективни, национални идентитет. Напослетку, Албер Ками у једном свом есеју каже: “вријеме неодговорних умјетника је завршено”. То наравно говорим са освртом на тешко вријеме у коме је он стварао, а ја бих на то додао да је вријеме неодговорне публике завршено јер смо ми сви позвани да промишљамо садашњи тренутак,свој живот и окружење у коме живимо на основу неких параметара према којима треба да се поставимо одговорно. Јасеновац је сочиво кроз које посматрамо и сугеришемо и надамо се да ће у том сочиву та слика коју ћемо видјети неће бити слика мржње већ слика свијета у коме можемо да живимо поштујући једни друге, уважавајући принципе хуманости и принципе поштовања другога, вјерујући и надајући се у свијетлост Божију која нас води ка Васкрсењу што је заправо суштински уграђено у концепт ове изложбе.

Изложбу која је синоћ отворена заинтересовани посјетиоци моћи ће да погледају до 01.априла у периоду од 08:00 до 19:00 часова радним данима и суботом.

У галерији „Јосип Бепо Бенковић“ отворена аудио изложба „Јасеновац-Логор смрти-Земља живих“